Toliki lutaju.
Toliki nisu nikad čuli za onu lijepu prispodobu o Izgubljenom sinu ili bolje milosrdnom Ocu.
Ta prispodoba u srcu Evanđelja govori upravo ono što svaki čovjek današnjice želi čuti. Ali ne, oni čuju samo bombastične naslove, samo ono zlo što počiniše pojedini svećenici, oni čitaju samo o kukolju, a sve one predivne priče im izmiču jer nisu u mainstream medijima.
Nikako da poslušaju pa čuju evanđeosku poruku o Izgubljenom sinu, onomu koji je potratio sve što mu je život darovao, talente, ljubav drugih osoba, povjerenje najbližih…
Pa sada luta zemljom misleći da za njega nema spasa, a upravo ova prispodoba bi mu mogla vratiti nadu.
Otac nikada nije povukao ruke koje traže, nikada nije povukao želju da mi se sin vrati živ i zdrav.
Ali jednom, možda, dolazeći k Ocu, vraćajući se iz luda svijeta u mir svoje domovine i doma mogneš izgovoriti: „Nisam dostojan.“ I upravo to saznanje otvorit će ti vrata doma.
„Dostojan si!“ Reći će Otac i otvoriti vrata.
Od sada ćete se posebno brinuti o ovom mome Sinu naredi Otac ukućanima, neka vam bude najdraži, jer je bio mrtav, a evo oživje.
by Dominis
Nema komentara:
Objavi komentar